Насловна  |  Актуелно  |  УНС вести  |  УНС открио бројне непознате податке о убиствима новинара српских редакција на простору бивше Југославије, обједињен Досије чека податке из БиХ
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

УНС вести

30. 04. 2024.

Аутор: Драгана Бјелица Извор: УНС

УНС открио бројне непознате податке о убиствима новинара српских редакција на простору бивше Југославије, обједињен Досије чека податке из БиХ

Више од 30 година прошло је од убиства дописничке екипе Радио-телевизије Београд, сада Радио-телевизије Србије, коју је предводио шабачки новинар Зоран Амиџић.

УНС је у последњем истраживању објавио јавности непознате податке - постоје обдукциони налази, лична Амиџићева документа која су била код њега објављена су као илустрација текста хрватског недељног таблоида "Слободни тједник" 17. октобра 1991. године, а ташница из које су извађени никада није пронађена.

Истрага за убиство младе шабачке медијске екипе ликвидиране из заседе 9. октобра 1991. на банијском ратишту у Хрватској није вођена.

У изрешетаном аутомобилу уз Зорана Амиџића (41), налазили су се сниматељ Бора Петровић (32) и помоћник сниматеља Дејан Милићевић (24). Пут им је показивао мобилисани уредник у Радио Шапцу Сретан Илић (42), који је тешко рањен и издахнуо је на путу до најближе војне амбуланте.

УНС је у свом истраживању документовао да је "Слободни тједник" о убиству шабачке екипе објавио лажне и конструисане податке, али и оригинална документа која су се налазила код убијеног Амиџића.

Истражујући, УНС је дошао до докумената који су оповргли лаж "Слободног тједника" да је шабачка медијска екипа била у војним униформама. Из документације коју УНС поседује јасно је да је медијска екипа РТС-а била у цивилној одећи када се враћала са новинарског задатка.

Такође, УНС је истражио како је изгледала регија и где су се у то време када је убијена шабачка екипа налазиле јединице ЈНА, а на којим позицијама су биле хрватске снаге.

У последњем истраживању УНС је писао и о Живку Филиповићу, фоторепортеру "Српског слова" и сниматељу ТВ Нови Сад који је од гранате погинуо 30. јануара 1993. у сарајевском насељу Азићи. Затим o Милошу Вуловићу, новинару Радио Илиџе који је такође погинуо 30. јануара 1993. у сарајевском насељу Азићи од гелера гранате. Осим имена, УНС-ов Досије после новог истраживања садржи бројне детаље и о страдању Ранка Елеза, ратног репортера Радио Новог Сада и Радио Фоче, страдалог 10, јуна 1993. године на Меденој главици код Чајниче, као и Душана Тепшића, ратног репортера ТВ Београд који је погинуо код Обудовца 22. новембра 1992. године.

Већ две деценије УНС брижљиво прикупља податке и објављује их у свом Досијеу о убијеним и несталим новинарима и медијским радницима. Тако до сада има забележених 38 имена новинара и медијских радника који су већином радили за српске редакције, а убијени су, киднаповани, нестали, погинули или су изгубили живот под нерасветљеним околностима.

УНС је 17. априла 2024. године организовао конференцију "Шта су новинари открили деценијама од убистава новинара и где је ту правосуђе?" на којој су говорили новинари, адвокати, представници Јавног тужилаштва за ратне злочине.

У Досијеу је УНС објавио и податке о осам новинара косовских медија на албанском језику убијених од 1999. до 2005. године.

Уочи прошлогодишње конференције „Три деценије после: шта знамо, а шта откривамо о некажњеним убиствима новинара 1991. до 1995. године“ УНС је објавио и којим подацима располажу новинарска удружења са простора бивше Југославије.

Најбројнији списак са 81 именом новинара и медијских радника убијених, страдалих и несталих навело је да има Удружење БХ новинари и, како нам је тада генерална секретарка Борка Рудић одговорила, ради се о евиденцији за период од 1992. до 1995. године, што је време рата у Босни и Херцеговини.

Из Удружења новинара Републике Српске УНС је добио податке о шест убијених, уз напомену да се не ради о коначном списку и да ће послато допунити.

И Хрватско новинарско друштво (ХНД) има „Попис погинулих новинара и техничара у Хрватској од 1991. до 1993. године“ на којем се налазе имена 22 особе.

У Црној Гори евиденције Удружења новинара Црне Горе и Синдиката медија Црне Горе се поклапају и наводе убиство директора и главног уредника листа „Дан“ Душка Јовановића 2004. године као једини случај.

Друштво новинара Словеније бележи два случаја из прошлости, погибију Ива Штандекера у Сарајеву и нестанак и убиство фоторепортера Алојза Кривограда Футија у Босни. Иначе, ради се о фоторепортеру са чијим радом су се упознали истраживачи УНС-а јер је у "Слободном тједнику" био стални сарадник.

Уколико се добијеним бројчаним подацима од новинарских удружења из региона додају УНС-ови долазимо до броја од 158 новинара и медијских радника са трагичном судбином.

Међутим, тај број биће мањи јер се уочава да се поједина имена налазе на више спискова.

УНС ће по добијању података од колега из друштва "БХ новинари", који су у међувремену предали списак којим располажу тамошњем Tужилаштву за ратне злочине, објавити целовит Досије страдалих новинара и медијских радника према евиденцијама удружења новинара са простора бивше СФРЈ.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси